MUZEJ KAŠIKA
Ne znam postoji li negde
Muzej kašika, ali svakako bih
Posetio takvu znamenitost.
Već vidim gospođicu istoričarku
Pred grupom vremešnih turista,
Uzbuđenih onim što čuju:
Ovom je kašikom Napoleon
Posrkao svoju poslednju supu,
A ovom je Svedenborg kopao
Po mraku zemalјskih želјa.
Posetioci žmirkaju čitajući
Kataloške reference.
Hladno im je od tolikih slavnih kašika.
Nema sumnje da je Uomo Vitruviano,
Osim onim Bahovim partiturama,
U svemir morao poći opremlјen
I jednom kašikom da svedoči
O uzvišenosti naše vrste.
Ako postoji takav muzej, mora biti
Da je u nekom malom zaboravlјenom gradu
Gde je zimski mesec jedini teolog.
O, veliki meseče zimskog neba,
Provirivao si u sive barake
Pune logoraša što zalud love san
Stežući svoje kašike,
Kao kvake zaklјučanih vrata
Iza kojih se čuje plesna muzika
I neko, spreman da kaže svečano slovo,
Kucka kašičicom o vinsku čašu.
ŠESTAR
Koliko god da pruži korak
Ne izlazi iz kruga
Aristokrata hladnih snova
O trijumfu forme nad životom
Gord i go u pustom borilištu
Ako još nisi naučio da voliš
Na desni dlan stavi šestar
A na levi kuvano jaje
I kreni tako u svet
O jajetu uvek misli dobro
Jer je primilo ranjivost
Na jednom kraju tvog zagrlјaja
Ali šestaru ne poveravaj
Ništa o zagrlјaju
Nјemu, koji je lako mogao biti
Izliven u kašiku ili zupčanik
Za utrobu sata na crkvenom tornju
Ili u odličje za prsa veterana
Što dlanom davno izgublјene ruke
Još oseća toplotu kuvanog jajeta
Koje mu volјena predade grleći ga
U zoru pred bitku
